Kao što rekoh negde na početku ovog bloga, dijagnosticiranje
dijabetesa često liči na malu smrtnu presudu. Ili doživotnu, to mu dođe malko
više nalik na realnost. I to tako biva, dok tu aždaju ne prisvojimo i ne
pripitomimo, i onda, polako primenjujući ovo ili ono, postane prvo
podnošljivija, a onda na nju ni ne obraćamo pažnju.
Jedna od glavnih zabrana, koja mnogo boli hedoniste kao što
sam ja je zabrana slatkog, slatkiša, peciva i svih onih mmmmmmmmmmmmmmmmmmhmmmm
stvari, koje su odjednom postale otrovnije od najgore droge ili otrova.
 |
| Mandarina, jagoda, kumkvat (fortunela) spadaju u dozvoljeno voće, poput jabuke |
Zato je
jedno od otkrovenja na Edukaciji u VB bilo upravo otkrivanje važnosti
užine. Naime, oduvek sam, čak i kad sam bila dete, smatrala da užina služi ili
da te učiteljice maltretiraju tako što će te terati da jedeš to parče hleba sa
margarinom i parizerom (a ni margarin ni parizer, koji je često bio i nešto
drugo, što nikad nisam našla u radnji, brrr), dakle sila prinude da što bolje
izgubiš deo velikog raspusta, popodnevna užina je bila način da se od mame „iskamči“
nešto lepo slatko, kao što je rolovan hlepčić sa čokoladom (pain au chocolat),
ili često parče hleba i crne čokolade, ili neki kolač… uglavnom, način da se na
„legalan“ način dođe do nekog slatkiša.
Kad su mi onomad, 2014. u bolnici „uvalili“ večernju užinu,
ne samo da mi niko nije objasnio čemu to služi, nego sam je i ja sistematski
izbegavala, bojeći se da ću tako „dići“ još više taj neposlušni šećer koji je
bio jedan od razloga zbog kojeg operacija nije mogla ni doći do razmatranja. E
da su mi tad rekli… Ali nisu. To se često dešava. Lekar odredi nešto za vas, i
to je a priori dobro za vas, ali vam ne objasni zašto je to potrebno, pa vi to
izbegavate, i napravite još gore. Ipak, ne preporučujem ni slepo „slušanje“ šta
kažu lekari. Naime, ja sam svojevremeno slušala i slepo i bespogovorno sledila
šta mi se kaže, pa sam nastradala od lekarske greške. Ipak, to ne znači da ne
treba ni slušati lekara. Treba. Ali pitajte, posavetujte se.
Po zakonu, lekar
je dužan da vam objasni sve aspekte vaše bolesti, aspekte terapije i u čemu
ista pomaže, te koje su eventualne posledice ili nuspojave koje dolaze zbog
iste. Drugo je kad ste dete, pa je bitno da vam pomogne odmah i da vam omogući
da dobijete šansu za lep život. No tad postoje roditelji koji su dužni, u
detetovo ime da saslušaju lekara i da u lečenje uđu svesno i obavešteno, jer je
to najbolji način da prepoznaju eventualni problem i na vreme ga rešavaju s
lekarom. A kad ste odrasli, zaboga pismeni ste, saslušajte lekara, pitajte ga
sve što imate, pa onda odlučite. To podrazumeva, ako treba, i džedžanje po
internetu (ali ne uzimajte sve zdravo za gotovo!!! Na netu često pišu najgore
stvari, koje često nisu baš takve u vašem slučaju), i sastavljanje spiska
pitanja. Ako je u pitanju lečenje, vaša pitanja moraju počinjati sa „šta“, „kako“
i „zašto“. Ne zaboravite da argumentujete uz pomoć vaših simptoma i da tražite
da se to objasni na vašem konkretnom slučaju. Naime, čak i ako je u pitanju
objašnjavanje načina na koji će neka operacija biti izvedena, (uz pomoć snimaka
i ostalog), i koliko god vas ovako nešto "neprijatno" plašilo, ovakvo obrazlaganje može lekaru često pomoći da za vas odredi
najbolji pristup, da proceni izvesne rizike, koje možda ne bi odmah primetio zbog „rutine“
vašeg slučaja uopšteno i tako dalje. Jer svako od nas je cvećka za sebe, pa običan mladež može kod mene biti roze, a kod vas na tufne. O, ne pričam gluposti, doživela sam to na
svojoj koži više puta.
 |
| Grejp, 2 seckane jagode, 1 mali seckani kiwi, kašika borovnice i stevija, divna voćna salata ukupno 180g voća |
A kako se to uklapa u užinanje? Pa jednostavno! Kao što rekoh, dugo
sam, zbog straha od dodatnog gojenja i dodatnog dizanja šećera izbegavala svaku
vrstu međuobroka. To je za mene bilo „grickanje“, pa ako sam to i radila, to je
bilo s puno griže savesti, a onda kad imate grižu savesti, onda se „bacite“ na taj
slatkiš ili šta već, i onda naravno pojedete više, jer „da se ne baci“ i „nek
ide život“. Naravno, vaga odmah „provali“ da ste zgrešili… I nastane haos. A samo je trebalo neko da mi kaže zašto je to važno... i, da postoji i jedenje koje ne goji ^_^... Zapravo kilaža normalno fluktuira od dana do dana (pa i doba
dana!) o čemu ćemo pričati neki drugi put. Uglavnom, lekari u VB su po prvi put
imali vremena (o znam, to je bilo predavanje, pa nije lično, ali dobro, zato
možda i nije bilo loše što sam zapisivala, iako su mi se neki dobrano
podsmevali „vidi je ponela tefter ko u školi“), da nam objasne kako i zašto
užina.
Tako, dijabetičar MORA da užina. Naime, ako su užine opcija
kod običnog čoveka, mi „slatki ljudi“ smo specijalni pa nam je potrebno da naš
metabolizam održavamo budnim tako što ćemo ga naterati da „radi“ češćim
obrocima. Tako, umesto da jedemo 3, mi MORAMO jesti najmanje 5 puta dnevno, a
po potrebi čak i 6 puta. Šta to znači? Užina će nam poslužiti i kao dodatno
gorivo ukoliko moramo da nešto bitno (fizički) uradimo između dva glavna obroka
(doručak-ručak ili ručak-večera). Usput, užina je tu da se bori protiv (lekari
kažu „da prevenira“, tako da ostajemo u latinsko-francuskom govornom području :D)
hipoglicemije (prebrzog pada šećera) pa samim tim i protiv prebrzog rasta
šećera koji dolazi nakon toga.
 |
| Ništa vam ne zabranjuje da u kiselo mleko ili jogurt dodate voćku, samo je važno da ona bude uračunata u vašu dnevnu količinu voća. |
Ovde nije loše objasniti mehanizam hipoglicemije i (nasuprot
njoj) hiperglicemije. Naime, kada zbog puno aktivnosti ili prevelike doze
insulina (ili čak i zbog pojedenog parčeta torte ili belog hleba) dođe do prebrzog
sagorevanja absorbovanog šećera, naša jetra (glupavog li organa!!!), kojoj je
dužnost da čisti organizam, ali i da stvara šećer (jetra je odgovorna za
stvaranje glukoze na primer, kada dođe do lučenja adrenalina, u nekoj situaciji
opasnoj po život, pa treba da uradite nešto što zahteva natčovečansku
snagu). E sad, kad dođe do pada šećera,
naša jetra smatra da smo u opasnosti i krene da proizvodi šećer da bi naši
organi imali snage da se suoče sa stresnim periodom (koji je posledica velike
fizičke aktivnosti, na primer jako brzog trčanja da pobegnemo od vatre…), i to
radi, ČAK i kad naša hipoglicemije nema nikakve veze sa bilo kakvom opasnošću!
Na ovaj način vi, čak i kad sve radite kako treba, jedete samo zeleniš, krećete
se i tako to… dođete u situaciju da vidite kako vam raste šećer. I tako se
dešava ona famozna insulinska rezistencija, i onda se, naravno, krenemo vrteti
u krug, dižemo doze insulina, i naravno, gojimo se, jer insulin nepotrošene
zalihe šećera pretvara u salo, i trpa u „džepove“ (tj u naše bokove i stomake),
da bude tu za „crne dane“ (koji, uzgled nikad ne dođu, samo smo mi sve deblji i
deblji…).
Tako dolazimo do naše šanse za revanš, kada je u pitanju sve
što nas muči: težina, šećer… pa čak i nedostatak lepih i simpatičnih stvari
koje bismo rado pogrickali. Pa jeste: mi dijabetičari svakako MORAMO užinati, i
to je, zapravo, divna prilika da sami sebi poslužimo nešto lepo, pa i nešto što
dugo priželjkujemo. Naravno, sve što u sebe unosimo i dalje mora biti
adaptirano za naš organizam, ali, iako možda nećemo moći da pojedemo čokoladni
kolač (iako… pre nego što krenemo dalje, svakako kupite bilo koji časopis „Dijabetes“
u kome ćete naći priličan broj recepata za sve pa i za slatkiše ;)), popodnevna
užina nam daje priliku da pojedemo „nešto slatko“ i na taj način sebe
nagradimo.
 |
| Stevija u prahu, kupljena u Grčkoj, kod nas je još uvek teško naći pakovanje, nego ih nalazimo samo u pojedinačnim pakovanjcima za kafu... Ali i list-dva takođe mogu da urade posao ;) |
Užine se dnevno mogu podeliti na 3 glavna obroka, kada su
namirnice koje unosimo u sebe u pitanju:
-
Jutarnja užina je, u principu, produžetak
doručka. Tad ćete uneti ili voćku (manju jabuku), ili 2dl jogurta i pola ražene
lepinjice. Znam, ne izgleda mnogo, ali kako užina stiže tek 2h posle doručka,
za više od toga i niste gladni. Polako žvaćite, uživajte u svakom zalogaju
(gutljaju), i garantujem, nećete biti gladni.
-
Popodnevna užina, je, tako, produžetak ručka i „gorivo“
za popodnevnu šetnju. Tada je preporučeno uzeti voćku (imajte u vidu da nam je
dozvoljeno 300g dnevno!!!), ali vam niko ne zabranjuje da sebi napravite malu
voćnu salatu, ili porciju kolačića (max 100g), - Biobella pravi odlične kekse
za dijabetičare od celog zrna, koje ne diže šećer, neki kolač niske UH
vrednosti (ima recepata u gorepomenutom časopisu, a neke ću isprobati i
objaviti kasnije i ja…). Nemojte za ovu užinu jesti bilo šta što liči na hleb
jer ćete hleb ionako jesti za večeru, i za večernju užinu ako vam ju je lekar
preporučio.
- - Večernja užina je, kao što rekoh, bitna ukoliko
uzimate večernji insulin humanog tipa, jer on dosta kasno kreće sa svojim
dejstvom, pa je bitno da kad se to desi ne dođe do hipoglicemije (i na taj
način se spreči da jetra počne da pravi gluposti). Nekim ljudima će tada biti
moguće da pojedu voćku, drugi ljudi jedu jogurt (2dl) i pola lepinjice, a ljudi
sa nefropatijom (bubrežna insuficijencija) umesto jogurta mogu uzeti neku voćku
i svoju polovinicu lepinje.
 |
| Miksovano crveno voće sa malo limunovog soka, malčice stevije i kašikom Granice jogurta umesto šlaga |
Deluje monotono? Da, zaista, ako se doslovce držite ovog
što sam napisala. Ali, niko vas ne obavezuje da pijete samo jogurt: njega
možete zameniti niskomasnim kiselim mlekom. To kiselo mleko možete ukrasiti i
nekom voćkom (ipak, vodite računa da vam ona „uđe“ u dnevnu količinu od 300g).
Voćna salata vam daje priliku da iskombinujete ukuse, a, zašto ne biste
upotrebili smrznuto voće i samleli ga pa tako napravili odličan sladoled ?
Voćni sladoled se, inače, zove „sorbe“ i to je, zapravo, najlepši, najvoćniji,
najefektniji od svih sladoleda. Voćku možete i samleti u nutribulet-u i
izmešati sa čija semenom i od ovakve užine napraviti super-hranu. (ideja: 2-3
jagode, ¼ jabuke sa korom, ravnu kašiku čija semena, ¼ limuna bez kore (zbog
pulpe), može i jedan mali kivi, kašika borovnice… u okviru gramaže, naravno,
dodajte vodu do označenog maksimuma u čaši za miksiranje i pustite Nutribullet
da radi. Ako vam treba slađe, stavite listić-dva stevije (ako imate biljku) ili
malo stevijinog praha, i to je to. Ako tome dodate i led nakon miksanja (još se
nisam usudila da lomim led u Nutribullet-u, iako bi, u principu morao biti
dovoljno snažan za to) dobićete divan frape).
Za večernju užinu, opet jogurt može postati
voćni jogurt ako u njega dodate ostatak voća od dnevne količine, par borovnica
ili seckanu jagodu, malinu ili dve, pa će onda ražena lepinjica faktički samo
da „zatvori“ priču i zasiti onoliko.
 |
| izvor: http://www.agrostand.com/proizvodi/1385884657.jpg |
Zaboravih da kažem da jogurt, u skladu sa
svim onim što je rečeno o mastima, a da bi bio dozvoljen za dijabetičarsku
ishranu, ne sme da bude pun mlečnih masti (jer bi tad zapravo spadao u masne
namirnice). Idealno je uzeti što posniji jogurt, u VB daju jogurt od 0,5%. Ovaj
jogurt se teško nalazi na tržištu (a da nije bezukusna vodica), ali sam ja
našla sasvim prihvatljivu varijantu u Mladenovačkoj mlekari „Granice“. Naime,
uz klasični „ljubičasti“, koji je onako fino gust i divnog ukusa, ova mlekara
proizvodi i svetlo-plavi jogurt sa 1% masti. Taj jogurt je zadovoljavajuće
gust, nije ni prekiseo ni premalo kiseo, nego taman kako treba, i, što je najvažnije,
lepo zasićuje, a lepo se meša i sa voćem (ukoliko hoćete da pravite voćni
jogurt ili voćni pire…). Ukoliko ne možete da nađete tako nešto, moraćete da potražite jogurt sa oznakom "light" ili "dijet", uz obaveznu proveru mlečne masti. Imlekov "Balans" ima 1% mlečne masti, pa ga uzimam kao dobro merilo. A ako s vremena na vreme uzmete kiselo mleko, kako na našem tržištu NE POSTOJI kiselo mleko sa 0,5 posto masti, uzmite ono Imlekovo plavo, ono ima "samo" 2,8%, i naravno, pokušajte da ga ne jedete baš svaki dan ;).
I eto… To je bila priča o užini. I prestanite
da je izbegavate, njeno veličanstvo je zaista divna stvar za nas J
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire