Večera – ko kaže da sme da se preskoči?

Mi dijabetičari smo čudo od ljudi. Kad nam postave dijagnozu, odmah povezujemo šećer sa hranom i onda, da šećer ne bi skakao, onda bi da preskačemo večeru. Samo organizam ne radi tako u stvari. Dok sam bila u Vrnjačkoj banji, objasnili su mi (najzad) da telo ima specifičan način funkcionisanja. Tako, ako posle jela i dođe do skoka od par jedinica (ili više, ako pojedete nešto što ne treba), izbegavanje obroka nije rešenje, jer ne samo da se nivo šećera ne održava nego može doći i do drastičnog pada, nedostatka energije, gubitka snage i… gomile drugih prilično neprijatnih komplikacija. Potrebno je hraniti se i zbog samog insulina. Naime, da bi insulin mogao da deluje, potrebno je da telu damo gorivo, pa je stoga i postavljen taj način ishrane, koji po mnogo čemu podseća na hrono ishranu (najviše po tajmingu), iako se i od tog načina ishrane razlikuje po nekim prilično bitnim savetima, koje dijabetičari ne mogu da poštuju, ako pogledamo savete nutricionista (o tim razlikama ću neki drugi put).

I tako… kao što je potrebno ručati, tako je potrebno i večerati – OBAVEZNO. Neka to bude samo zalogaj, ako niste gladni, u redu je. Ali nešto u usta morate staviti. I to nešto mora da bude pametno osmišljeno, baš kao što je to slučaj sa ručkom i doručkom. E sad, ne govorimo o brojanju kalorija (ja ih hvala bogu ne brojim, iako bih mogla zahvaljujući božanstvenoj One Drop aplikaciji koju imam na telefonu od marta. O njoj ću posebno pisati drugi put, a za one koji govore engleski, to je pravo spasenje u svakom pogledu, jer vas tera da se veoma ozbiljno ponašate prema svom telu i svojoj bolesti.

Zašto pomenuh hrono ishranu? Pa zato što se večera obavezno dešava oko 18h. 19h najkasnije, ali optimalno je 18h, što je veoma nalik na hrono satnicu. Naravno, većini ljudi je to prerano, i meni je bilo, ali čudo jedno, kad se navikneš, onda ti postane prirodno da nešto tada i pojedeš. I naravno, posle užine u vidu jedne voćkice u 16h, ta večerica u 18h tako lepo legne da je to ludo. A večerati tako rano taman daje mogućnost da se malko ogladni tamo negde oko 22h, kada dijabetičari koji se bockaju i uveče treba da imaju svoju večernju  užinu. Takođe, dobar deo jela i dozvoljenih namirnica u hrono režimu odgovara onome što je dozvoljeno za dijabetičare. Zato smatram da svako ko sebi želi dobro treba da baci pogled na ovaj način života i da primeni bar neke savete. O hrono receptima da ne govorim, oni su pravo blago. 

Od čega se sastoji dobra večera?

Dijabetičari koji nemaju problema sa bubrezima mogu da jedu sve, s tim da je preporučljivo pojesti nešto lagano: neki lagani protein kao što su riba ili piletina, neko povrće, salatu, parče hleba. Uveče nije problem ni ukoliko pojedete neko jelo od testenine (ipak je bolje ako nije od belog brašna jer ona previše diže šećer), nešto od sira ili mlečno, ukoliko pored toga pojedete i neko povrće, barem u vidu salate.

Pizza od ražanog brašna sa mozzarelom, pravim paradajzom,
kalamata maslinama,
suvim origanom i svežim grčkim bosiljkom

Dijabetičari sa nefropatijom, kao što sam ja, (početnom ili uznapredovalom, što podrazumeva određeni stadijum otkazivanja rada bubrega), nalaze se u mnogo problematičnijoj situaciji, jer u okviru njihove ishrane (pošto se funkcija bubrega ne može lečiti lekovima nego samo određenim načinom života i ishrane), uveče ne smeju jesti proteine. U principu, ne smeju jesti ni ništa mlečno, nego samo namirnice biljnog porekla uz onaj poznati, divni ražani hleb.

Oh, to ne znači da morate da se oprostite od svega zanimljivog kad je večera u pitanju: imajte u vidu da male količine proteina u vidu jajeta, malo mleka ili malo rendanog sira, dodatih u jelo nemaju ulogu namirnice nego se više ponašaju kao začin, pa, po onom što mi je objasnila nutricionista, zapravo se ponašaju poput začina. To izgleda čudno, ali je istina, testirala sam to na sebi. A ova činjenica vam omogućuje da se poigrate i da napravite divne recepte u kojima ćete zaista uživati.

Salata od cvekle i gratinirani karfiol
(složenac ili preliveni karfiol)

Tako, ukoliko se odlučite za povrćnu večeru bez proteina, to ne mora da bude strašno (iako to mesožderima često deluje tako!), i često uopšte nije. Uostalom, pogledajte gomile divnih indijskih (često vegetarijanskih) recepata, i shvatićete da su ovakvi obroci sasvim ok. Zapravo, ono što nas dijabetičare i ralikuje od svih ostalih je upravo to što kod nas postoji potreba da budemo umereni u svemu, ali i da jedemo SVE vrste namirnica (i povrće, i proteine, i masnoće i ugljene hidrate... samo je fazon u rasporedu i količini). 

Možete jesti sve: od krostinija i pizze sa povrćem, na italijanski način, preko raznih gratiniranih jela (ova jela često zovu „prelivenim“ povrćem zbog mleka i jaja kojim se prelije povrće i zatim zapeče, a ponekad čak i složencem), ili možete dinstati ili grilovati povrće, jesti povrćni lonac, ili, što da ne, praviti sebi divne špagete od tikvica (eto nas ponovo u hrono ishrani), sa sve sosom marinara od pravog paradajza. To je, naravno i prilika da probate neka fantastična mediteranska, pa i provansalska jela, baš kao što je čuvena Ratatouille (ovde to zovu Ratatui).

Ne zaboravite da kombinujete bar dve vrste povrća, a da bi i oko bilo sito kao i stomak, uvek se potrudite da tanjir bude pun boja ili bar s dobrim kontrastom. Dobar kontrast (koji privlači mozak i nepca) je odnos zeleno-crveno na tanjiru. (To odgovara kombinaciji spanać (ili zelena salata, ili paprika ili boranija) – paradajz, na primer). Ukoliko odlučite da sebi napravite karfiol (što da ne?), napravite ga na pari pa ga prelijte s malo maslinovog ulja, a pored poslužite zelenu salatu sa malo paradajza i maslina.

Jevrejski specijalitet šakšuka bez kobasice i sa samo jednim jajetom je odlično rešenje, jer zaljućuje ali i osvežava, a na sličan način možete možete jesti i spanać (prodinstan samo sa malo belog luka), ili blitvu (francuzi je pripremaju tako što je prodinstaju a zatim zapeku sa malo belog luka i parmezana). 

U jela gde protein dodajemo u vidu začina  spadaju i pica margarita (s testom od speltinog ili heljdinog brašna naravno), te krostini od ražanog hleba sa malo mozzarelle, cherry paradajzom i maslinama. (prednost ova dva jela je što ne morate posebno jesti hleb jer ga već imate kao osnovu vašeg jela). A krostini su posebno dobra varijanta kad žurite negde jer se brzo spremaju ;).

Nutribulet spreman za rad :)

Takođe, nije uopšte bitno da li je jelo toplo ili hladno, da li je pečeno, kuvano, ili sirovo. Možete odlučiti da napravite sebi šejk od povrća (kao hladnu krem čorbu) u blenderu ili Nutribullet-u (preporučujem fenomenalne Iceberg Salad Centar Smoothie kombinacije  u čašama povrća spremnog za blender: u njemu ima i voća, ali je sjajno za one dane kad žurite i kad ste pojeli manje voća nego što treba dnevno ;) – a njih možete naći u Maksiju, Idei i drugim velikim prodavnicama…).

Isto tako, provalila sam da je potpuno lako napraviti „izuzetak“ i provesti veče s prijateljima. Ovo što ću reći je jako bitno, jer mi, dijabetičari, često imamo utisak da smo osuđeni da provedemo ostatak života u potpuno antisocijalnom modu, bez mogućnosti da ikada više pojedemo bilo šta sa prijateljima (zbog satnice, namirnica koje se upotrebljavaju i služe i slično). To nije problem. U slučaju da treba da se nađete s prijateljima recimo u 20h, i znate da ćete nešto morati da pojedete, a svejedno imate svoju dozu insulina da primite u 18h, tad pojedite pola parčeta ražanog hleba i, recimo, jedan paradajz, pa, kad se nađete s prijateljima, nećete biti toliko gladni pa će zakuska koja vam bude poslužena, moći da se adaptira i da posluži umesto večernje užine ;). Tada ćete jednostavno gricnuti nešto od povrća (salatu), parčence sira, a izbeći hleb i mnogo suhomesnatog te turšije pune soli, i tako ćete sasvim lepo održati svoj režim. Takođe, imajte u vidu da razne vrste pića različito utiču na šećer, pa je tako pivo poput tečnog šećera, pa je potpuno zabranjeno, alkohol (rakija, viski i sl.). Vino je dozvoljeno u vidu jedne idealne čaše, s tim da nije zgoreg znati da belo suvo stono vino snižava šećer, dok ostala vina manje ili više podižu nivo glicemije.

Iako boja deluje neprivlačno,
za one koji nisu navikli,
zapravo je Dijet mix fenomenalnog ukusa :)

No, da ne dužimo više, pošto ćemo o jelu s prijateljima pisati drugom prilikom, šta je važno za večeru? Jedite polako i jedite nešto što volite. Ako je to samo salata, uživajte u njoj. Ako je kuvano, bitno je da to bude od neskrobnih povrćki (ali su zato proteinske povrćke poput pečurki sasvim dozvoljene), i da, ako večera podrazumeva voće, uračunate gramažu tako da odgovara ukupnom broju od 300g dnevno. Pritom, paradajz je jedina voćka (uz avokado doduše ali njega ređe jedemo zbog cene ;)) koji se jede u salati i koji ne ulazi u zbrajanje voćnih grama! To ne znači da ga možemo neograničeno jesti, ali jedan veliki paradajz po obroku će biti sasvim ok i neće podići šećer, znam to, testirala sam J.

Šta god da sebi spremite, poslužite u manjem tanjiru i pojedite polako, uz pažljivo žvakanje. Ova hrana, pogotovo sirovo povrće u vidu salate ili hladne supe će vam omogućiti da siti dočekate veče. Ukoliko u vašem režimu ishrane nemate predviđenu večernju užinu, pojedite pola parčeta ražanog hleba više (što predstavlja neku vrstu ekvivalenta večernjoj užini): cilj je da ne budete gladni i da lepo odspavate noć.

Naravno, ukoliko u toku noći primetite da imate veliki pad šećera (koji vas nagoni na jelo tokom noći), izmerite glicemije i o tome obavestite lekara i nutricionistu. Postoji velika mogućnost da će vam promeniti terapiju, ili režim ishrane, pa i dodati užinu… no svakako o ovim stvarima nemojte odlučivati sami, jer, živi sam primer da, u želji da učinite dobro, najčešće pogrešite i sebi napravite medveđu uslugu …

Ukoliko ne znate šta biste mogli sebi da spremite, spremila sam neke recepte koje imam nameru da objavim u sledećim postovima J. Hvala vam na čitanju, i do skorog viđenja i hvala na komentarima!