Neću kriti: kad sam kretala na rehabilitaciju, prilično su me zbrzali, pa su mi tako odobrili odlazak u banju u četvrtak, javili u petak za sledeću sredu, a pritom su ponedeljak i utorak bili državni praznici. Tako nisam dobila ni rešenje (i otišla tamo praznih ruku i sreća pa su repepcioneri zaista jako fini i imaju svoj primerak rešenja!!!), niti sam imala vremena da zakažem kod moje doktorke za putni nalog... a bogami i samo pakovanje i rezervacija putovanja je bila malo navrat-nanos.
Zato, ne krijem: kada sam stigla u Vrnjačku banju, bila sam jako ustresirana i nervozna. Plašila sam se da ću se naći u sobi bez kupatila (a obzirom da kao dijabetičar ustajem noću i idem u WC - o ne, ne treba to kriti, to nas debelo prati sve, čim nam skoči šećer). Već sam zamišljala da ću morati da se batrgam po noći u nekakvom zajedničkom WC-u, gde vrebaju nekakvi ludi napaljeni matorci (za ovo drugo i nisam bila daleko od istine, ZAISTA ih ima koji banju koriste da bar pokušaju da zaskoče nešto ako im se ukaže prilika!!!) Tako sam prilično odahnula kad sam videla da sobu delim sa jednom jako finom ženicom, da IMAMO svoje kupatilo, i da će biti lako organizovati se. No, od predavanja nisam mogla da pobegnem, i moram priznati da sam na prvo predavanje krenula "à reculons" (prev. unatraške) što bi rekli francuzi... jednostavno nisam bila raspoložena za to.
U suštini, nisam se ni prevarila, jer je prvo bilo o proveravanju šećera... što mu u neku ruku dođe smešno, kad pomisliš da smo, navodno, svi mi onako vrlo iskusni dijabetičari sa velikim insulinskim stažom, koji se bockaju 4 puta (posle ću otkriti da je zapravo nas takvih vrlo malo, a navodno SAMO oni koji se bodu 4 puta mogu da idu u Banju!!! Kako li to onda Fond određuje ko će ići, da mi je znati i zašto me nisu onda poslati pre 3 ili 5 ili 7 godina, kad sam bila tek dijabetičar u povoju?!?).
Bilo kako bilo, o potrebi provere šećera, nekako mi je izgledalo prilično podrazumevajuće da svako mora sebi da proverava šećer... no tamo ću otkriti da nas zapravo vrlo malo ima koji vodimo o tome zaista računa. I dobro, na stranu činjenica je predavanje držao veoma šarmantan mladi doktor... kome je posao zapravo da predstavi samomerač AccuCheck (https://www.accu-chek.com/index.html?diabetescare=RS). U neka srećnija vremena, kažu da su delili samomerače polaznicima kursa, to se ovog puta nije dogodilo, ali je sve na neki način upućivalo na to da bismo zaista mogli da kupimo ovaj aparat da bismo najbolje merili nivo glukoze. Mislim, ja lično nisam otrčala u apoteku jer imam već 3 samomerača kod kuće pa nisam htela da im pridružim i četvrti, ali ima polaznika koji su pomislili da svakako moraju imati ovaj samomerač, kao da bi on nešto drastično promenio.
Ali da ne ispadne da kritikujem nešto što nisam ni isprobala, ovi aparati jesu poznati kao veoma pouzdani i imaju odličan servis održavanja, baždare se jednom godišnje, a kada se pokvare, firma obećava slanje novog na kućnu adresu. To je, odista, više nego što mnogi drugi nude, i to svakako treba reći.
No, nakon sveg ovog prilično negativnog utiska, moram reći da me je predavanje ovog mladog doktora zaista uhvatilo nespremnu u smislu da sam saznala zaista puno novog. (a mislila sam da nema više ništa novo da se sazna...)...
Bilo kako bilo, po rečima predavača, ono što je najvažnije za lekara, a i za nas kao prosvetljene dijabetičare je da znamo tačno kako nam se kreću glicemije. Zbog toga se radi nešto što se zove "profil". Taj profil podrazumeva kretanje šećera pre i posle jela, više puta u toku dana, a posebno noću, jer od toga da li, i kad upadate u hipoglicemiju, zavisi i da li ćete imati visok šećer ujutro ili ne.
Profil je potreban i lekaru jer vam na osnovu istog određuje terapiju, pa nam je predavač rekao da, obzirom da se s našim endokrinologom viđamo jednom u šest meseci, nije loše napraviti profil tokom poslednjeg meseca pre nego što ćemo otići na kontrolu i to tako što se profil radi jednom nedeljno, uvek istim danom u nedelji.
Evo kako izgleda izrada profila:
Prema predavaču, profiliranje ima za posledicu nešto veoma korisno: dobijamo jasnu sliku o svojim glicemijama korišćenjem SAMO 10 (DESET) tračica nedeljno! Kako mesec ima samo 4 nedelje, logično je da nam svakog meseca ostaje 10 rezervnih tračica, što je fenomenalno... jer na taj način imamo i rezervu za nepredviđene situacije :).
Zato, ne krijem: kada sam stigla u Vrnjačku banju, bila sam jako ustresirana i nervozna. Plašila sam se da ću se naći u sobi bez kupatila (a obzirom da kao dijabetičar ustajem noću i idem u WC - o ne, ne treba to kriti, to nas debelo prati sve, čim nam skoči šećer). Već sam zamišljala da ću morati da se batrgam po noći u nekakvom zajedničkom WC-u, gde vrebaju nekakvi ludi napaljeni matorci (za ovo drugo i nisam bila daleko od istine, ZAISTA ih ima koji banju koriste da bar pokušaju da zaskoče nešto ako im se ukaže prilika!!!) Tako sam prilično odahnula kad sam videla da sobu delim sa jednom jako finom ženicom, da IMAMO svoje kupatilo, i da će biti lako organizovati se. No, od predavanja nisam mogla da pobegnem, i moram priznati da sam na prvo predavanje krenula "à reculons" (prev. unatraške) što bi rekli francuzi... jednostavno nisam bila raspoložena za to.
 |
| Moj True You (imam i plavi i crveni :)) izvor: http://www.euromarket.rs/katalog/zdravlje-i-lepota/aparati/merac-secera-holesterola-i-triglicerida-u-krvi/nipro-mini-merac-secera-u-krvi-true-you.html |
Bilo kako bilo, o potrebi provere šećera, nekako mi je izgledalo prilično podrazumevajuće da svako mora sebi da proverava šećer... no tamo ću otkriti da nas zapravo vrlo malo ima koji vodimo o tome zaista računa. I dobro, na stranu činjenica je predavanje držao veoma šarmantan mladi doktor... kome je posao zapravo da predstavi samomerač AccuCheck (https://www.accu-chek.com/index.html?diabetescare=RS). U neka srećnija vremena, kažu da su delili samomerače polaznicima kursa, to se ovog puta nije dogodilo, ali je sve na neki način upućivalo na to da bismo zaista mogli da kupimo ovaj aparat da bismo najbolje merili nivo glukoze. Mislim, ja lično nisam otrčala u apoteku jer imam već 3 samomerača kod kuće pa nisam htela da im pridružim i četvrti, ali ima polaznika koji su pomislili da svakako moraju imati ovaj samomerač, kao da bi on nešto drastično promenio.
Ali da ne ispadne da kritikujem nešto što nisam ni isprobala, ovi aparati jesu poznati kao veoma pouzdani i imaju odličan servis održavanja, baždare se jednom godišnje, a kada se pokvare, firma obećava slanje novog na kućnu adresu. To je, odista, više nego što mnogi drugi nude, i to svakako treba reći.
No, nakon sveg ovog prilično negativnog utiska, moram reći da me je predavanje ovog mladog doktora zaista uhvatilo nespremnu u smislu da sam saznala zaista puno novog. (a mislila sam da nema više ništa novo da se sazna...)...
O merenju...
Mislim da zaista nije više potrebno trošiti reči zbog čega jedan dijabetičar MORA u svakom momentu da zna koliki mu je šećer. Kao što ćemo videti i kasnije na nekim drugim predavanjima, od šećera zavisi i šta i koliko ćemo jesti, kada ćemo se kretati ili koju ćemo aktivnost upražnjavati, da, zaista sve zavisi od naše glicemije. Ono što nas uvek uhvati nespremne je prvo bockanje... mislim da je to možda i najstrašnije, strašnije i od prvog davanja insulina, jer upotreba longete za samomerač zaista veoma jasno kaže da ste sad dijabetičar i da ćete se bockati veoma često, a da to niste ni hteli ni tražili.Bilo kako bilo, po rečima predavača, ono što je najvažnije za lekara, a i za nas kao prosvetljene dijabetičare je da znamo tačno kako nam se kreću glicemije. Zbog toga se radi nešto što se zove "profil". Taj profil podrazumeva kretanje šećera pre i posle jela, više puta u toku dana, a posebno noću, jer od toga da li, i kad upadate u hipoglicemiju, zavisi i da li ćete imati visok šećer ujutro ili ne.
Profil je potreban i lekaru jer vam na osnovu istog određuje terapiju, pa nam je predavač rekao da, obzirom da se s našim endokrinologom viđamo jednom u šest meseci, nije loše napraviti profil tokom poslednjeg meseca pre nego što ćemo otići na kontrolu i to tako što se profil radi jednom nedeljno, uvek istim danom u nedelji.
Evo kako izgleda izrada profila:
- 1. Prvo vađenje krvi pre doručka
- 2. 2h posle doručka
- 3. Pre ručka
- 4. 2h posle ručka
- 5. Pre večere
- 6. 2h posle večere (postprandijalno = posle jela)
- 7. U 22h
- 8. U 3h ujutro zbog noćne hipoglicemije*
*Noćna
hipoglicemija je odgovorna za visok šećer pri buđenju, jer po hipoglicemiji
jetra proizvodi šećer i čini da ga ima više ujutro nego što treba.
(ovde valja dodati da Accu check ima
tabelu za praćenje evolucije šećera tokom dana koja se pretvara u grafikon za
praćenje, pa to može biti dodatni argument za njegovu kupovinu, iako ovakvu tabelu možete napraviti i vi sami).
 |
| Accu Check izvor: https://www.kupindo.com/Ostalo/31251229_AccuChek-Active-aparat-za-merenje-secera-u-krvi |
Uz ovaj profil, predavač nam je savetovao da nije loše, u toku nedelje, recimo par dana kasnije, uraditi još jedan, "kratki profil", kada se krv vadi samo dva puta, obično pre jednog glavnog obroka i dva sata kasnije, ili ujutro i u podne, ili ujutro i uveče...
Kada zapišete ove podatke svake nedelje, vaš lekar će na kraju imati preciznije podatke nego što onaj famozni "tromesečni" test ikad može da pokaže: tromesečni daje prosek za 90 dana, dok ovako lekar vidi kretanje konkretnih vrednosti pre i posle jela. Ako slučajno tih dana zapišete i šta ste jeli, onda ćete i vi imati pravu sliku o vašem ponašanju u toku dana! (naime, možemo mi pričati bajke, ali "krivice" dijabetičara zaista nema: od momenta kada nas dijagnostikuju počinje prava borba i trka s preponama, pri čemu nemamo drugog izbora nego bukvalno da probamo svaku stvar i da vidimo kako na nju reagujemo... mislim, ok je, izbacimo šećer i belo brašno, ali hvala bogu, istih ima skrivenih svuda, pa nije loše testirati... dok ne nađemo pravi modus vivendi...)
 |
| Touch In Gluco Sure aparat, izvor: https://www.svezakucu.rs/www/largerimage2.php?id=17730&opnpc=pics/items/portal/big2/17730.jpg |
Na sve ovo, predavač nam je dao i jednu dobru ideju:
Kako je lekaru idealno potrebno da vidi 1 nedeljni profil (8 glicemija) i 1 nedeljni profil od 2 vađenja, sasvim je moguće mesečno iskoristiti manje od 50 tračica, koliko Fond odobrava onima među nama koji se bodu 4 puta dnevno (o onima koji kupuju svoje tračice, neću ni da govorim... to je toliki udar na kućni budžet, da nije ni čudo što ima toliko ljudi koji štede svaku tračicu, sebi na štetu!!!)
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire