O doručku...

Viršle i paradajz pelat kao ukras.
Za pelat, pazite da u konzervi, odnosno u sok
nije dodat šećer!!!

Juče moja mama ulazi kod mene da bismo krenule u jutarnju kupovinu (to je kod nas zakon, tokom dana se ne viđamo i svaka vodi svoj život, ali se obavezno nađemo ujutro, idemo da kupimo ono najneophodnije i onako se slatko istoročemo o svim problemima, politici, ukućanima i, uopšte o bilo čemu što nam padne na pamet), i zatiče me za stolom. Naime, otkad sam bila u VB trudim se da ispoštujem doručak onako kako su to nekad radili, a da bih to mogla (pa i samim tim, da bih mogla da ispoštujem pauze od 2 sata između mojih 6 obroka), gledam da doručkujem oko 8h najkasnije. Tog jutra sam zakasnila, svašta nešto sam radila, i moje viršle i sir su ostali usamljeni dok su čekali (čak se na viršlama malo sparušila kožica, ali nema veze. I tek, mama mi, ugledavši moj tanjir (koji je daleko od zdelice muslija ili tosta sa šunkom), reče „wow, ti kao da si Jamie Oliver, jedeš bogato kao Englez“ J. Dobro, ne treba se čuditi, moja mama je, kao čistokrvna francuskinja navikla da pojede musli ili eventualno jednu „tartine“ (mali tost sa džemom) ili kroasan uz kafu ili toplu čokoladu, pa joj je slani doručak prilično čudan. Meni nije toliko (iako mi prvopomenuti budi divna sećanja iz detinjstva – pa neka mi neko kaže još da zadovoljstvo ne prolazi kroz nepca i stomak, i zadaviću ga). Bilo kako bilo, činjenica je da mi, kao dijabetičari, imamo tu muku da ne smemo gomilu prilično lepih stvari, a običan tost sa džemom ili divan topli kroasan preliven svežim puterom je oh… vrhunac nirvane ako smem da primetim… i to, naravno, kao i šampite, baklave i ostale perverzije, nikako ne smemo ni da sanjamo. Odnosno, možda i možemo, ali, sem za baklave, nisam još našla recepte koji bi mi omogućili da pronađem taj ukus teksturu… što ne znači da neću… divno sam uporna, da znate J.

Ovde nema više kriški sira,
nego su se dve ravne trake polomile prilikom služenja :D

Uglavnom, sem što nam je režim klopanja na dva sata potreban zbog ubrzavanja metabolizma, a Bog zna da nam je to, nama dijabetičarima, debelo potrebno, činjenica je da zbog raznoraznih zabrana i jeste bolje da ne budemo gladni. Jer, kao što reče doktorka onomad, a u pravu je, kad si gladan (a dijabetičar si), tad si već u hipoglicemiji, a tad jedeš i više nego što ti treba, pa je sva prilika i da ćeš uzeti nešto strašno slatko… pa onda pojesti što više, „da se ne baci“, a i zato što „Boga pitaj kad ćeš sledeći put to moći da jedeš“… I tako, trpaš, trpaš, trpaš… i nisi ni svestan da si preterao ili preterala dok ne bude prekasno i nemaš utisak da ćeš da pukneš. Tad dolazi i do zadržavanja vode i do otoka, i problema sa probavom… a o šećeru jednostavno neću ni da pričam… ovo je zaista najbolji način da završimo u dijabetičkoj komi sa vrednostima daleko iznad onih koje naš samomerač može izmeriti.

Da bi se to izbeglo, nutricionisti nama dijabetičarima maltene nepromenljivo postavljaju uslov da jedemo 3 glavna obroka i 2 do 3 užine. I, ako su užine manje više nepromenljive (pola ražane lepinjice u toku prepodneva, voćka ili 150-200g voćne salate popodne, pa eventualno večernja užina od pola lepinjice i jogurta ili voćke – oni s nefropatijom ne smeju jogurt posle podneva pa večernja užina sadrži voćku umesto jogurta), glavni obroci imaju obavezu da budu prilično raznoliki, ne bismo li utažili tu našu želju za promenom. Ovo je dosta teško postići, naročito kad su ručak i večera u pitanju, ali za doručak je lako uspostaviti nekakav red koji prati jelovnik koji smo dobili u „Merkuru“.

Za doručke vredi nabaviti nekakav posniji (što manje masan sir), koji po ukusu može biti mlad (probajte President „Mladi sir“) ili (što je samnom slučaj), nešto zreliji, pa onda bude i teže „ubosti“ ono pravo. Našla sam ravnotežu u „Balansu“, koji je prihvatljivo kiseljkast, ne preterano slan (što je dobro za moje bubrege) i nije mastan.

Izvor: http://markojovasevic.rs/2013/05/sve-sto-niste-znali-o-siru/

Sir se obično služi onda kada se ne doručkuje riba, tako da mogući predlog za doručak može biti sledeći:

Pikova Zlatna šunka ima samo 2% masnoće
(izvor: http://www.silbo.rs/brendovi/pik-vrbovec.html)

• 1.       dan: čaj od nane bez šećera, ražana lepinjica, 1 jaje (tvrdo kuvano, pečeno na teflonu na oko, ili kao omlet), 2 tanke kriškice belog sira
• 2.       dan: voćni čaj ili mate bez šećera, ražana lepinjica, 2 tanke šnite Pikove zlatne šunke (2% masnoće i pravo meso za razliku od svih ostalih kobajagi šunki!), dve male šnite belog sira. Možete ukrasiti čeri paradajzom ili malom drškom celera.
• 3.       dan: čaj (ne zeleni nego nana, kamilica, lipa…) 2-3 sardine, 1 supena kašika seckanog luka (pazite da bude sveže seckan inače će teško da vam padne na stomak!), salata od šargarepe, paradajza ili krastavca sa malo maslinovog ulja, himalajske soli i eventualno par kapi limuna, plus, naravno, ražena lepinjica
• 4.       dan: 1 veća ili dve manje projice (ona služi umesto lepinjice!!!), šnita belog sira i, iznimno, 2dl jogurta ili kiselog mleka
• 5.       dan: 1 supena kašika komadića tunjevine, 1 supena kašika sveže seckanog luka (može i mladi luk), salata od šargarepe, paradajza ili krastavca s malo belog luka i mirođije (maslinovo ulje, himalajska so i eventualno par kapi limuna kao preliv) i naravno čaj.
• 6.       dan: 2 viršle pileće ili teleće (bez omota ili sa prirodnim omotom), malo senfa (ja lično preferiram Dižonski zbog jačeg ukusa – a i u njemu nema šećera za razliku od domaćeg), komadić belog sira po potrebi (iako su viršle u principu već sasvim dovoljne), ražena pogačica, čaj

  

  U Dižonskom senfu NEMA ni trunke šećera,
  dok se u  naš domaći, tokom proizvodnje stavlja beli šećer
  Čitajte etikete!!!
  (izvor: wikipedia)

• 7.       dan: dve kriške Pikove zlatne šunke (ili ako više volite, pilećeg parizera, no pazite u njemu uvek ima i više soli, i više nitrata, a bogami i masnoća i – šećera! Da ne bude da vas nisam upozorila…), dve kriške belog sira, ražena lepinjica, čaj

Dve stvari su jako bitne: 

• Prvo, čaj je obavezan. Ja ga pijem pre ili posle obroka, nikako dok jedem. Na taj način na prijatan način završavam svoj obrok i dajem vremena svom organizmu da se „seti“ da je dobro jeo. 
• Drugo, uvek služite sebi doručak u tanjiriću za desert. To je jako važno, jer će vam tanjir izgledati dobro napunjen, dok, ukoliko upotrebite „normalan“ plitki tanjir, on može izgledati poluprazan, što vizuelno, i psihološki „tera“ na ponovno posluživanje.

Na ovom tanjiru je i parče putera, veće od 10g
 pa sam posle obroka vratila jedan deo

Takođe, ne oklevajte da „nakitite“ tanjir. Od jednog ili dva čeri paradajza nećete dobiti viši šećer (setite se predavanja i povrća A grupe, bez šećera!). Umesto čeri paradajza, rotkvice, štapići paprike, pa čak i onaj tvrđi deo kupusa mogu lepo da posluže, a daće vam i malo posla da ih pohrskate, dok žvaćete sve ono drugo, mekano.

Sardine, luk, krastavci,
beli luk, himalajska so, par kapi ultradevičanskog
maslinovog ulja

Za „riblje“ dane (sreda i petak), u „Merkuru“ su nam služili gotovo stalno šargarepu. Mislim da je to bilo najviše stoga što nije ni sezona krastavca, ni sezona paradajza pa su i jedno i drugo prilično skupi. 

 Ipak, umesto klasične šargarepe (koje bih ja lično poslužila sa malo belog luka i peršuna), kao da su bile izrendane pa blago izdinstane. Ni to nije loša ideja (jer su lakše svarljive, a i oseti se malo slađi ukus), ali se moje nepce žvakača travuljina prilično bunilo, jer sam ja odrasla na salatama :D. Dakle, učinite kako je vama milo, imajte samo u vidu da spremanje obroka (počev od doručka) mora da postane ritual i momenat vašeg ličnog zadovoljstva. Ukoliko drugi ukućani žele s vama da ga podele, to je lepo, no vaš šećer je tu glavni gazda, i ako je vreme da jedete zbog insulina, sve drugo mora da stane. Što se pre vaši voljeni naviknu na to, to je bolje.

Izgleda siromašno, ali je jako sito: sir i jaje

Smatram imam puno sreće što imam divnog muža, a sa njim i sina, koji, kad kažem „moram da jedem“, znaju da me tad ne treba odvlačiti na drugu stranu, i koji čak, kad njima poslužim jelo prvo pitaju da li ima nešto za mene ili da li sam već jela. To puno znači, i emotivno, i psihološki. A činjenica je i da su me obojica videla kad sam gladna i kad polako osećam kako mi pada šećer... to se odražava kroz nervozu pa često i žurbu, tresu mi se ruke, preznojavam se… i to nije najlepše ni videti, niti je moju nervozu lako doživljavati (i zato mom mužu svaka čast na strpljenju, i ljubavi s kojom priđe da mi pomogne i da me umiri!). 

S druge strane, kad sebi dam vremena da obedujem, a posebno kad je u pitanju doručak, posle je sve lako, a, ponekad se desi i da se „potrefimo“ za neki drugi obrok pa obedujemo zajedno, čemu se onda svi iskreno radujemo, jer… treba priznati, satnica mi je takva da je mogućnost zajedničkog jela prilično mala.

Žuti sir se smatra masnoćom
tanjir ukrašen grančicom celera

No bilo kako bilo, ja počeh o doručku i red je da o njemu i završim. Iako, naspram drugih obroka, ovaj obrok vizuelno ne izgleda previše „bogato“ (uostalom, ako ga uporedite s engleskim doručkom onda naš, dijabetičarski doručak izgleda prilično jadno), no ne treba gubiti iz vida vrednosti (kalorijske i ostale) koje unosimo u sebe, i odgovorno tvrdim da je, zbog proteina, masnoća, mlečnih prerađevina i vlakana, ovo zaista bitan, ako ne i najbitniji obrok u toku dana. Da ne govorimo o tome da, ukoliko zakasnite s doručkom, maltene morate pomeriti sve obroke u toku dana, što je prilična gnjavaža… 

Zaboravih da primetim, da je možda upravo za doručak najbolje primeniti ono pravilo o životinjskim masnoćama koje se mogu jesti jednom u deset dana. Tada, uz  parizer (ili posnu šunku) i vaše dve kriške sira, možete sebi dozvoliti i jednu kriškicu (10g) nekog žutog sira (kao što je gauda ili neki drugi "masniji" sir), pavlake, kajmaka ili čak putera. Možda nije loše u početku, meriti to parče (na vagu stavite prvo prazan tanjir, pa odmerite "masno" pa onda dodajte ostatak.

Samo pazite da to zaista bude to parčence od 10g (i zašto samo 10g? Pa zato što inače u toku dana, sa salatama pojedete još oko 2 kašičice ulja (2x10g), a 30g masnoća je apsolutna dnevna količina za unos u organizam, pogotovo što masnoća uvek ima i u ostaloj hrani, pa se tako onda, u principu, unese i više. Inače, normalna doza dnevnog unosa za zdravog čoveka je 70g) i da ga pojedete sa hlebom predviđenim za taj obrok. Nemojte dodavati još "da se nađe". Nema potrebe. Kažite sebi da ćete se opet ovako "nagraditi" za 10 dana, dakle, zadovoljstvo nigde neće pobeći, ponovićete ga, a pritom ćete sebi obezbediti normalno funkcionisanje organizma između ta dva mala "zadovoljstva"...

Vrnjačka banja - SEMINAR - O ishrani...

Poseta nutricionisti, predavanje i ... otkrovenje

Dakle, odlazak u Banju, pa poseta nutricionisti i, prvo pa u sredinu: merenje posle doručka! Mislim, nikad mi neće biti jasno zašto nas uvek lekari mere kad smo nešto već jeli i kad smo obučeni, (tu odmah možeš da dodaš sebi bar kilo, no dobro... znaju valjda šta rade). 

Što se mene lično tiče, cela ta priča je prilično poražavajuća (iako je još ispalo da sam među vitkijima... grrrr), pa je moj BMI pokazao da sam u prilično gadnoj situaciji, a kilaža od 94kg i nije neka za pohvalu. Dodajmo tome obime struka i stomaka (104 i 120 18.2.2016) pa je tu prilično materijala za kukanje. Odmah da kažem da sam do danas izgubila kilažu a i centimetre, a kako idu stvari, mislim da će to i nastaviti tako, samo što je sadašnji sistem ishrane takav da je gubitak izuzetno spor, gubim u proseku oko 100 do 200g dnevno... što je, prilično malo u ovo naše vreme kad sve mora da se dešava brzo. 

Prvo otkrovenje je zapravo otkriće da ja zapravo moram da jedem hleb. Naime, ne samo da zapravo nije normalno što ga ne jedem (iz straha od glicemija, moram da priznam), nego mi je doktorka uvela hleb bukvalno za sve obroke u toku dana! I ne samo to, uvela mi je i treću, noćnu užinu, koju, do sada, nikad nisam imala priliku da priređujem sebi. Tako mi je, prema mojem zdravstvenom stanju, prema dozama insulina koje primam, prema profilu, težini, stanju mojih bubrega i prema boga pitaj još kojim kriterijumima, odredila režim ishrane od 1800kcal, pri čemu o-ba-vez-no moram jesti 60g ražanog hleba za svaki glavni obrok i zatim moram jesti još dva puta po 30g ražanog hleba i za užine. 

Evo kako moj režim izgleda:

• 7-7h30: doručak - 60g ražanog hleba, protein (1 jaje, ili 2 tanke šnite šunke, 2 sardine, 1 kašika tunjevine, 2 viršle pileće) + mlečni proizvod (posni sir) + šolja biljnog čaja (nana, kamilica, voćni...), ili kačamak i jogurt, ili proja i jogurt
• 10h užina: 30g ražanog hleba + 2dcl jogurta (posnijeg)
• 12-13h ručak: 1 tanjir (jedna dublja kutlača) supe od povrća ili mesne čorbice, 1 kašika skrobnog povrća, jedna kašika neskobnog povrća, kuvano, pečeno ili grilovano mesa veličine (max) dlana, ili riba, salata, 60g ražanog hleba (ili 2 sarme od junećeg mesa, šargarepe, pirinča, suvog mesa bez masnoće)
• 16h jedna voćka (jabuka, šaka jagoda, jedna pomorandža) ili kolač za dijabetičare (u V.B. su nam poslužili prilično očajne knedle sa šljivama...)
• 18-19h večera: 1 kašika skrobnog povrća, 1 kašika neskrobnog (npr. zelenog) povrća, 2 kašike salate, 60g ražanog hleba (ili parče heljdopite)
• 21h30-22h večernja užina: 30g ražanog hleba i jedna voćka

Predavanje o hrani - Otkrovenje broj 2 :)

Dijabetes je poremećaj metabolizma, pri čemu, čak i ako dijabetes ne nastupi kao posledica gojaznosti, šećer se svakako vezuje za pojačanu težinu pa se gojaznost javlja kao posledica.

Telesna težina = šećer

Ove dve stvari su toliko povezane da čak i ako postanete dijabetičar kao mršava osoba, imate sve šanse da se ugojite ako ne povedete računa, a ja sam živa potvrda ove tvrdnje.

Za dijabetes BMI ima izuzetno važno značenje.  

BMI (body mass index)

v  19-25 bmi je dobra uhranjenost.

v  Sve ispod je bolesno mršavo

v  Do 28 kod dijabetičara je prihvatljivo

v  Sve preko toga je previše i nije dobro za dijabetičare.

Prvi princip u regulaciji šećera je aktivnost naravno, ali i redovnost ishrane.

Hraniti se mora 5 do 6 puta, prema preporuci lekara.

Dijabetičar jede kad je vreme, a ne kad je gladan.

Ako dijabetičar jede kad je gladan, hipoglicemija je već nastupila, ima drhtavicu i loše mu je, pa će pojesti mnogo puta više nego što mu je potrebno.

Užina se obično 2 puta dnevno, a samo neki insulini (humani retardi, kao što je moj Insulatard) traže treću, noćnu užinu. 

Principi (zakoni) ishrane:

v  Ne slatko

v  Ne masno

v  Ništa od belog brašna

v  Ne soliti (ili drastično smanjiti, ili koristiti himalajsku so)

ADA tablice

Daju ideju o korišćenju namirnica, jer objavljuju tačnu količinu ugljenih hidrata (UH) dozvoljenih u toku dana. Prema ADA tablicama, namirnice se dele prema grupama.

Nije strašno ako se o Božiću ili nekom drugom prazniku pojede nešto više ili nešto (nedozvoljeno). Naravno, činjenica je da prilikom slavlja uvek postoje i "hrane" koje možemo jesti, kao što su neki posniji proteini i salate, ali je činjenica i da je tad prilično teško dobiti "svoj", "dozvoljeni" hleb, ili izbeći tortu koja nas mami svojim seksi, senzualnim izgledom i mirisom. Kako reče doktor - nutricionista, ok, to su momenti kada ćemo sigurno "zgrešiti" ali to i nije tako strašno ako se ima u vidu da praznika ima tokom 20 dana godišnje, a pridržavanje pravila ishrane treba da se poštuje preostalih 345 dana u godini.

Glavne grupe namirnica:

         I.            I Mleko i zamene

Obično mleko nije za dijabetičare jer sadrži previše šećera i masnoća.

Mleko je, po svom sastavu takvo da zapravo i nije pogodno za ljudsku upotrebu (tj. kada pređete dečiji uzrast tada mleko više ne donosi onu korist koju bi doneo deci), a dijabetičarima zbog mlečnih šećera jeste potpuno zabranjeno. Zameniti mleko jogurtom ili kiselim mlekom. 

(Mleko se može upotrebiti u spravljanju hrane jer tada gubi svoja svojstva, a i tad je upotrebljena količina prilično mala pa ne utiče na ukupnu glicemiju.)

Mle
- Osobe sa nefropatijom mogu piti jogurt ili kis.mleko samo u prepodnevnim časovima (najbolje za užinu). Mlečni proizvodi se mogu pojaviti i tokom doručka, obično u obliku posnijeg sira. 

Kajmak, pavlaka, masni sirevi spadaju u masnoće. (tako se svrstavaju i u Hrono ishrani, pa sam primetila da dijabetičari mogu prilično uspešno da adaptiraju ovaj režim ishrane). One se u principu ne koriste svakodnevno, nego se može jednom u deset dana dozvoliti sebi 10g kajmaka ili putera, ili 20g masnijeg sira ili žutog sira.

Tokom normalne nedelje se koristi posniji sir za doručak, a jogurt za užinu.

Primer doručka:

Čaj neslađeni

2 kriškice (ukupno ono što stane u jednu šaku, ili max dve supene ravne kašike) posnog sira starijeg ili mlađeg po ukusu 

+

2 tanke kriške pilećeg parizera (ja sam ovu stavku zamenila Pikovom zlatnom šunkom jer je posna i nije preslana)

Ili

1 jaje

Ili

2 viršle pileće

Ili

50 sardina ili tunjevine + supena kašika rendane šargarepe (blago prokuvane) + 1 sup kašika c luka.

Ili

Pita sa sirom od heljdinih kora (veličine dlana sa prstima), tada može jogurt.

       II.            Povrće
A – Bez šećera (slobodnije sipati): zeleniš, salata, blitva, zelje, kupus, brokoli, tikvica, paprika, paradajz, pečurke. (najbolje grilovati, jesti presno ili kuvati)

B povrće sa šećerom (boranija, pasulj, grašak, cvekla, celer, šargarepa, krompir – skrobno povrće). Boranija je puna insulina, pa je moguće jesti pun tanjir (do prvog ruba dubokog tanjira). Pripaziti malo na pasulj i grašak jer imaju dosta šećera.

Turšija može da se jede, ali mora biti oprana od soli. A puna je vitamina, posebno kiseli kupus.

Pri korišćenju povrća pravilo je da tanjir mora da sadrži proteine, i povrće A i B grupe, da bi se pokrio insulin koji se daje.

*Mera je jedna velika kuvarska kašika za neskorobno i supena kašika za B grupu ukoliko se ovo povrće služi kao prilog. Ako se služi pasulj, onda se koristi pravilo prvog ruba dubokog tanjira a hleb se smanjuje za pola (ali svakako mora da se jede!!!).

Primer tanjira:

Meso veličine dlana, 1 velika kuvarska kašika (može i više) povrća bez šećera i jedna ravna kašika povrća sa šećerom.

Skrobno povrće je bolje kada se jede u kuvanom obroku (musaka, kuvani pasulj, kuvani grašak).

Hleb je i tada obavezan radi poboljšanja apsorpcije ali se hleb umanjuje.

Primer: pasulj 1tanjir + 30g ražanog hleba (pola lepinjice ili pola debljeg parčeta hleba). Isto važi za grašak.

Cvekla i šargarepa se ograničavaju na 100g po obroku (najčešće kao prilog ili salata)

Celer može biti deo povrća (kao začin u supi ili deo povrća kao prilog – u đuveču, kao zapečeno povrće i sl (celeri dauphinois – srpski musaka od celera bez mesa). Tako se može praviti i brokoli i drugo povrće (zovu ga i „preliveno“ povrće).

    III.         Voće

Manje više je svo voće dozvoljeno. Jedini izuzetak za opreznost je banana. Ona je problematična kod tipa II dijabetesa, jer sadrži i veliku količinu šećera iako je dobra za kalijum i kao izvor vlakana.

Dozvoljeno je 300g voća u toku dana, ali najbolje ga je jesti u obliku užine.

Ne postoji slađe ili manje slatko voće jednog tipa (npr. slađa ili manje slatka jabuka), to je pitanje osećaja u ustima, a inače, svaka voćka ima istu količinu UH. Tako jabuka uvek ima 10g šećera, bilo da je „slađa“ ili „kiselija“. (ista količina UH za greenysmith i za crveni delišes).

Moguće je da neka voćka više ili manje diže šećer, što je individualno. Tako ćete prema tome kako vi reagujete odabrati najbolju užinu. Za užinu je najbolje uzeti 1 voćku, ili, ako pravite voćnu salatu, onda gledate da uđete u dozvoljenih 300g dnevno, odnosno da oduzmete od ukupnih 300g gramažu voća koje ćete pojesti za večeru. Tako ispada da ćete pojesti voćnu salatu od cca 150-180g.

Dozvoljeno voće: Svo voće je dozvoljeno uz par ograničenja kod nekih voćki, kao što je lubenica, smokva, grožđe, šljiva.

-          Suvo voće 1 komad max ili prstohvat suvog grožđa

-          Grožđe 5-6 zrna, do 10 max (ono što stane u pesnicu)

-          Lubenica 1 kriška dnevno, odnosno 200 ploda (crvenog dela bez kore)

-          Smokve i šljive max 2 do 3 ako su sitnije

-          Koštunjavo voće 2-3 lešnika ili badema ili oraha ili kikirikija (odnosno 10g/dnevno), Dakle, prstohvat ako je usitnjeno ili krupno mleveno.

Primer voćne salate: ½ male jabuke, 2 zrna grožđa, 2 jagode ili ½ male kruške ili 1 kriška ananasa u komadićima (ukupno 150g), posuto sa prstohvatom badema, lešnika ili oraha ili kikirikija da bi se zadovoljio dn.unos nezasićenih masnih kiselina (dobro za mozak i srce)

Uvek jesti voće sa korom. Ako se sumnja da je kora prekrivena pesticidima, rešenje je BIO uzgoj.

Izbeći ceđene sokove koji u sebi nemaju pulpu i opnicu (ekstrakovano voće u nutribulletu je ok  - jer ima sve).

   IV.            Hleb

NE BELO BRAŠNO!!!

Hleb je obavezan uz svaki obrok u maloj količini, zbog vlakana i pomoći prilikom apsorpcije sporih šećera.

Belo brašno ima previsok glicemijski indeks (GI)

Najbolje je jesti ražani hleb (hleb od mešavine ražanog i celog pšeničnog zrna sa mekinjama) jer donosi spore šećere dijabetičaru, i drži ga sitim do sledećeg obroka.

GI = šećer = belo brašno = brzi šećer – poput parčeta najslađe torte

Parče torte je osnovni primer upoređenja koje se koristi među nutricionistima i endokrinolozima.

Ponašanje glicemije prilikom jedenja torte:

Kad pojedeš 1 parče torte, GI odmah skače na 25, pa onda šećer brzo pada na 2, pri čemu se oštećuju krvni sudovi što je izuzetno opasno za dijabetičara.

Hipoglikemija je ta koja goji dijabetičara.

(prilikom hipoglikemije, dolazi do tresenja, vrtoglavice, preznojavanja i panike, pa dijabetičar jede da bi simptomi prestali, a nakon toga jede da bi jeo).

Hleb mora biti obavezno od celog zrna: int. Pšenica, raž, ovas, ječam itd.

Zamene za hleb:

-          proja 60g ili kačamak na vodi (1 tanjir) jednom nedeljno jer je kukuruz sladak.

Kokice su opasne i nisu dozvoljene!

-          Kao zamena za hleb može i pita od crnih ili heljdinih kora.

-          Pirinač (integralni, ili integralni basmati pirinač) – 1 velika kuvarska kašika ravna ili mala kutlača

-          Krompir (kuvani, pečeni)

(pod sačem, na pari, musaka, ragu ili paprikaš, u supi). Za krompir važi da je  bolji kad je mešan sa drugim neglicemijskim sastojcima ili proteinima jer mu tada glicemijska vrednost opada.

Uz krompir treba pojesti hleb ali samo pola (30g)

Krompir nikako ne sme da se prži!!!

Krompir se jede 2x nedeljno.

     V.            Meso:

NEMASNO!!!

Ne svinjetina (sem filea ili jako posnog-krtog mesa)

Dozvoljeni su piletina, junetina, teletina, govedina nemasna, ćuretina, jagnjetina (posni-krti delovi). Riba.

Ne pohovano!!

Meso može da se jede kuvano, dinstano na vodi, pečeno, u foliji ili na roštilju-grilu.

Roba – u foliji, pečeno ili gril

Suhomesnato ne, dozvoljena praška šunka 2 tanke šnite, pileći parizer ili viršle (2)

Jaje, kuvano tvrdo ili rovito, pečeno na teflonu kao omlet ili jaje na oko.

Slanina i dimljeno suhomesnato, te čvarci nisu dozvoljeni, ili ako napravite "iskorak", uzećete prstohvat čvaraka ("da mine želja"), ili šnitu slanine/dimljenog mesa koji ćete sitno iseckati nakon što ga oslobodite masnoće da biste ga dodali u jelo koje pripremate.

Džigericu izbegavati zbog holesterola.

   VI.            Biljna ulja i masnoće

Ok je koristiti 20-30g biljnih ulja, ali je bolje koristiti ih presna nego termički obrađena.

Povrće poslužiti termički obrađeno ili presno i preliti 1 kašičicom ulja (maslinovo na primer).

Moguće je upotrebiti ½ kašike masti za pravljenje kupusa.

1 na deset dana moguće je upotrebiti životinjske masti poput kajmaka (1 mala kafena kašičica) ili 20g putera.

 VII.            Pića

Dozvoljeno je 2-3 kafe bez šećera

Čaj bez šećera i infuzije od bilja bez šećera

Limunada bez šećera neograničeno

Voda

1 čaša napravljenog (isceđenog) soka uz proveru kcal

VIII.            Dodaci

-          Malo crne čokolade (par kockica)

-          2-3 integralna keksića (1 do 2 puta nedeljno)

-          Slatka pita od ražanih ili heljdinih kora sa jabukama ili višnjama.

-          Sladoled LIGHT Frikomov sa stevijom je OK za svaki dan!

Veštački šećeri su opasni za bubrege.

Fruktoza do 30 g (manje diže GI) ali je i dalje šećer, pa biti oprezan.

O fruktozi ima puno toga da se kaže, pa mislim da ću tome posvetiti jedan poseban članak. Naime, zavisno od porekla, fruktoza koje ima u gomili proizvoda pod apelacijom "fruktozni sirup" dolazi od kukuruza i strahovito je opasna za dijabetičare, budući da se onda radi o strahovito koncentrisanom voćnom šećeru. S druge strane, posebno preparisana fruktoza spremljena za dijabetičare, upotrebljena u malim dozama ne diže glicemiju, pa je ok, ali za manu ima što potpomaže gojenje, jer insulin ne zna šta da radi sa fruktozom pa je "trpa" u stomačić, u kukove... i slično :). Mislim, bilo kako bilo, ako se štedljivo upotrebljava, nije loša i ne mora se zaobilaziti, ali valja biti oprezan pa je razumljivo što se u predavanjima širokim narodnim masama jednostavno kaže da se i od nje beži kao Đavo od krsta :D.

STEVIA je dozvoljena neograničeno

Kafa i čaj su dozvoljeni.

Biljni začini su ok (cimet, biber, paprika, origano, timijan, peršun, kari itd).

   IX.            Alkoholna pića

NE PIVO

Pivo je tečni šećer!!!

 1 Čaša vina je ok (najbolje suvog)

Suvo vino spušta šećer, pa valja jesti nešto.

1 mala čašica rakije dnevno je ok, ako baš morate da popijete tu rakiju.

Kisela voda je ok, ali ne valja je piti ako se ima problema sa kilogramima zbog soli. 

Da li je u kiselim vodama Vrnjačke banje bilo soli ili ne, ne mogu da kažem, ali očigledno da nije, ili barem nije bilo te vrste soli (Natrijum hlorid), pa je to ipak bilo ok. 

Vezano za piće, doktorka je takođe navela da žurke često dovode do toga da moramo da posegnemo i za bezalkoholnim pićima. Zapravo, za nas dijabetičare, najbezbednije piće je voda. Ipak, ako baš moramo da pijemo sokove, bolje je da ih napravimo sami. 

Tu dolazimo do protivrečnosti, jer se čak ni sokovi domaće proizvodnje (ceđeni u kućnim uslovima) ne preporučuju, budući da pulpa i vlakna ostaju u aparatu, a iz sokovnika izlazi samo voda, aroma i šećer. Takođe, ceđeni sokovi mogu biti opasni i zato što za jednu čašu soka treba upotrebiti više od jedne voćke, pa samim tim i potencijalno više od onih dozvoljenih 300g voćke (pulpe). Ipak, kada već dođemo u situaciju da se nađemo pred izborom da popijemo npr. neku kolu i upravo ceđeni sok, ova druga varijanta je bezbolnija. Ipak, upravo zbog glicemijske vrednosti i činjenice da u toj čaši možda ima više voćki od jedne, možda nije loše zamoliti da se taj sok "preseče" sa malo, do pola čaše vode. (ili, na primer, dodajte soka do polovine čaše, pa 1/4 čaše vode, pa onda preostalu četvrtinu dopunite ledom i eto slavlja u čaši :)).

S druge strane, ako kašasti sok pravite uz pomoć Nutribullet-a, tad mu to dođe ok (ako upotrebite samo 1 voćku, ili, na primer, šaku crvenog voća, ili, kao što je ovde slučaj pola jabuke sa korom (100g) i 100g jagoda i par kapi limuna), jer čuvate i pulpu i vlakna :). Pošto je takva voćka onda prilično kašasta, možete je poslužiti u okrugloj čaši kao što biste poslužili dezert, sa malo grčkog jogurta na primer. (mislim, grčki jogurt je mlečni proizvod pa bi trebao biti služen ujutro, ali mislim da jednom u sto godina možete sebi da učinite malo zadovoljstvo..., zar ne?)

Samo prethodno ohladite voće pa ćete zaista imati utisak da jedete voćni sorbe... a to je, po mom mišljenju, mnogo ukusnije od klasičnog sladoleda :D.